VTO stavlja parove pod retko viđen pritisak - dva čoveka, jedno telo prolazi kroz proces, oboje nose težinu. Kako razgovarati, kako se podržavati, kako sačuvati intimnost.
Statistike kažu da parovi koji prolaze kroz VTO imaju značajno povišen rizik od konflikata, emocionalne distanciranosti i čak razlaza. Ne zato što je veza loša, nego zato što je proces težak i drugačije pogađa svakog partnera.
Različiti načini reagovanja
Žena koja prolazi kroz hormonalnu terapiju i fizičke procedure često oseća proces fizički u telu. Partner često ima emocionalni teret bez fizičkog izraza, što može da rezultira osećajem nemoći ili distanciranosti. Oba osećanja su validna.
Šta pomaže
- Eksplicitan razgovor o očekivanjima. Ko prati šta? Ko zove ordinaciju? Ko prati dane injekcija? Bez podrazumevanja.
- Razgovor o tome šta vam je potrebno - pojedinačno. Možda vam treba zagrljaj. Možda treba tišina. Recite to. Ništa se ne podrazumeva.
- Dve vrste razgovora. "Logistika" (zakazivanja, lekovi) i "kako sam danas". Razdvojite ih - često se razgovor uguši pod logistikom.
- Sačuvajte i druge teme. VTO ne sme da postane jedina tema u kući. Filmovi, šetnje, planovi za leto/zimu ostaju važni.
Kada potražiti pomoć
Terapija za parove tokom procesa VTO nije znak slabosti, to je znak ozbiljnosti prema vezi. Neke klinike i nude psihološku podršku kao deo protokola.
Cilj nije da prođete proces VTO "savršeno" - cilj je da iz njega izađete kao dvoje ljudi koji su se bolje upoznali, a ne više udaljili.
